Engleski uz serije i titlove: šta daju, a šta ne

Zašto ovo pitanje postoji baš kod nas

Kod nas se strani filmovi i serije ne sinhronizuju, nego titluju. Osim crtaća za najmlađe, sve što je na engleskom ide na engleskom, sa srpskim tekstom na dnu ekrana. Generacije su tako odrasle uz hiljade sati pravog engleskog, sa pravim akcentima, pravim tempom i pravim frazama.

Rezultat se vidi. Govornici srpskog po pravilu razumeju engleski bolje od mnogih u zemljama gde se sve sinhronizuje. I istovremeno mnogi od njih kažu isto: „Sve razumem, a kad treba da progovorim, ne ide.“ Oba su posledica istih serija.

Šta serije daju

Uho. Ritam, intonacija, brzina, spojene reči. Ko je gledao serije godinama, ne plaši se brzog govora i prepoznaje reči i kad su progutane. To se iz udžbenika ne može dobiti.

Akcenti. Američki, britanski, irski, australijski, indijski. Uho koje je čulo mnogo varijanti snalazi se u razgovoru sa bilo kim.

Pasivan rečnik. Stotine izraza koje prepoznaješ čim ih čuješ: No way, I'm on it, Fair enough, What's up. Ne bi ih izmislio, ali ih razumeš.

Osećaj šta zvuči prirodno. Kad vidiš napisanu rečenicu, često znaš da „nešto nije u redu“, a ne znaš koje pravilo je prekršeno. To je od serija.

Šta serije ne daju

Govor. Razumevanje i govor su dve različite veštine. Slušanjem se trenira prepoznavanje; govorom se trenira proizvodnja, izbor reči, slaganje rečenice, pa izgovaranje, sve u sekundi. Hiljade sati slušanja proizvodnju skoro ne pomeraju, kao što gledanje fudbala ne uči da se igra.

Tačnost. Kad razumeš smisao, mozak preskače detalje: član, does, nastavak -s. Rečenica She don't know nothing iz serije ti ne smeta, jer razumeš šta znači. Zato ljudi sa odličnim razumevanjem prave iste osnovne greške kao početnici: te detalje nikad nisu morali da primete.

Pisanje. Srpski titl ne pokazuje kako se engleske reči pišu. Mnogi znaju reč na sluh godinama i ne bi je napisali.

Srpski titl čitaš na srpskom. Ako je titl srpski, deo pažnje ide na čitanje srpskog, a engleski postaje zvučna podloga. Mnogi misle da su „gledali na engleskom“, a u stvari su čitali prevod.

Kako da gledaš da bi naučio više

Serije se isplate, ali samo ako ih gledaš drugačije.

1. Pređi na engleski titl. Ovo je najveći pojedinačni korak. Sluh i pisana reč se spajaju, vidiš kako se piše ono što čuješ, a ne možeš da se oslanjaš na prevod.
2. Kasnije gledaj bez titla. Počni od serija koje već znaš, ili od žanrova sa jednostavnim jezikom: sitkomi, reality programi, serije o porodici. Pravni i medicinski trileri su poslednji.
3. Zaustavi i ponovi. Kad čuješ rečenicu koja ti se dopadne, zaustavi, ponovi je naglas, sa istim tonom i brzinom. Deset minuta takvog gledanja često daje više od cele epizode gledane pasivno.
4. Zapisuj fraze, ne reči. Ne fair, nego Fair enough. Ne on, nego I'm on it. Fraza koju zapišeš i upotrebiš postaje tvoja; reč van rečenice brzo nestaje.
5. Prepričaj. Posle epizode ispričaj ili napiši u tri-četiri rečenice šta se desilo. Tada se vidi razlika između onoga što razumeš i onoga što možeš da kažeš, i baš na toj razlici se uči.

Šta još treba

Serije su odličan dodatak, ali ne i zamena za rad u kojem sam proizvodiš jezik. Uz njih treba:

• Redovno pisanje. Kratke rečenice, svaki dan, i neko ili nešto ko ih proverava. Na papiru se vide član koji fali i does koji je ispao; u govoru ih ne čuješ.
• Razgovor. Sa nastavnikom, sagovornikom, kolegom. Svaki put kad sam sklopiš rečenicu na engleskom, gradiš veštinu koju serije ne grade.
• Gramatika tamo gde te uho vara. Članovi, vremena, red reči. Ovde „zvuči mi dobro“ nije dovoljno, jer ti uho, navikao na smisao, detalje propušta.

Ko ima godine serija iza sebe, ima uho kakvo mnogi ne steknu nikad. Treba mu još samo onaj deo koji serije ne daju, i on ide mnogo brže nego kod nekoga ko počinje bez tog uha.