Da li je engleski težak za nekoga ko govori srpski?

Kratak odgovor

Za govornika srpskog engleski je lak na početku i težak na kraju. Nema padeža, nema roda, glagol se skoro ne menja, a pola reči već znaš iz serija, igrica i interneta. Prvi meseci idu brzo.

Posle toga dolazi ono čega u srpskom nema: članovi, sistem vremena, obavezni subjekat, strog red reči. To se ne uči iz tabele, nego se vežba dok ne postane automatsko, i tu se većina zaustavi. Najčešći rezultat godina škole i titlova je „sve razumem, a ne umem da kažem“.

Šta ti ide na ruku

Nema padeža. Kuća, kuće, kući, kućom, o kući: na engleskom je to uvek house, a ulogu reči pokazuju red reči i predlog. Posle sedam srpskih padeža to je odmor.

Nema roda. Sto, knjiga i prozor su svi it. Pridev se ni sa čim ne slaže: a big house, a big car, big houses.

Glagol se skoro ne menja. U sadašnjem vremenu običan glagol ima dva oblika, work i works. Srpski glagol ih ima šest, plus vid, plus rod u prošlom vremenu.

Pitanja sa pomoćnom rečju već poznaješ. Srpsko Da li živiš ovde? i englesko Do you live here? rade isto: reč na početku koja najavljuje pitanje. Ideja ti nije strana, samo treba naučiti da do menja oblik: Does she live here?

Engleski je svuda oko tebe. Filmovi i serije se kod nas titluju, a ne sinhronizuju, pa uho godinama sluša pravi engleski. Mnogi dođu na prvi čas sa razumevanjem koje je nivo ili dva iznad onoga što mogu da kažu.

Reči već znaš. Kompjuter, menadžer, vikend, fudbal, sendvič, hotel: stotine engleskih reči su već u srpskom, samo napisane onako kako se čuju.

Šta ti smeta baš zato što govoriš srpski

Članovi. Srpski ih nema, pa nema ni osećaja gde idu. I am student je najčešća greška na svim nivoima. O tome postoji poseban članak.

Subjekat se ne izostavlja. Na srpskom kažeš Radim i Pada kiša, bez „ja“ i bez ikakvog subjekta. Engleska rečenica bez subjekta ne postoji: I work, It's raining. Čak i kad je subjekat prazan, mora da stoji: It is cold today, ne Is cold today.

Dvostruka negacija. Niko ništa ne zna je na srpskom sasvim pravilno. Na engleskom negacija ide samo jednom: Nobody knows anything, ne Nobody knows nothing; I don't know anything, ne I don't know nothing. Ova greška se čuje odmah i dugo se ne gubi.

Vremena. Srpski u govoru koristi tri vremena, engleski ih ima dvanaest po udžbeniku. U stvari su to tri vremena puta četiri načina gledanja na radnju. Posebna zamka je naziv: srpski perfekat (radio sam) je obično prošlo vreme, a engleski Present Perfect je nešto sasvim drugo, prošlost koja je važna sada. Ko ih izjednači, pravi grešku u svakoj drugoj rečenici.

Predlozi i gotove fraze. Imam 25 godina nije I have 25 years, nego I am 25. Ovde sam od ponedeljka nije I am here from Monday, nego I have been here since Monday. Takvih parova ima stotine, i srpski u njima svaki put vuče na pogrešnu stranu.

Pravopis i izgovor. „Piši kako govoriš“ na engleskom ne važi: though, through, tough, thought se čitaju različito. Uz to su tu glasovi kojih u srpskom nema: dva th, w, desetak samoglasnika umesto pet. Razumeće te, ali će te prepoznati.

Gde se zaustavljaju

Govornik srpskog na engleskom najlakše stiže do razumevanja, a najteže do slobodnog govora. Razumevanje dolazi samo, od serija, muzike i posla. Govor traži stotine sati u kojima sam sastavljaš rečenice i neko te ispravlja, i te sate većina ne skupi. Otuda generacije ljudi sa „pasivnim engleskim“: B2 kad slušaju i čitaju, A2 kad treba da kažu.

Dobra vest je da ono što nedostaje nije znanje nego veština. Član, subjekat i jedna negacija su ti poznati. Treba ih toliko puta postaviti sam da počnu da izlaze zajedno sa rečenicom, a ne posle nje.

Zaključak

Na skali težine engleski je za govornika srpskog srednje težak jezik. Lakši je od nemačkog, koji ima padeže i rod, i od francuskog sa njegovim oblicima glagola. Ali je teži nego što obećava prvi mesec, jer je u njemu najteže upravo ono čega u srpskom nema. Ko je na to spreman od početka i vežba govor, a ne samo slušanje, stiže do sigurnog razgovora. Ko računa da će engleski „sam ući“ iz serija, ostaje na nivou „razumem, ali ćutim“.