Engleski izgovor za govornike srpskog

Zašto je teško baš nama

Srpski piše kako se govori. Svako slovo je jedan glas, uvek isti, i posle prvog razreda niko ne razmišlja kako se nešto čita. Engleski to ne radi: pravopis mu je zaostao za izgovorom nekoliko vekova, pa isto slovo daje različite glasove, a isti glas se piše na različite načine. Though, through, tough, thought se čitaju potpuno različito. Meet i meat zvuče isto.

Drugi problem je broj glasova. Srpski ima pet samoglasnika, engleski desetak i još nekoliko dvoglasa. Uho govornika srpskog sve to pakuje u svojih pet, pa ship i sheep, bad i bed, full i fool zvuče kao isti par reči.

Dobra vest: srpski ne obezvučuje suglasnike na kraju reči, pa dog i bag izgovaraš sa pravim g, što mnogim drugim govornicima ne polazi za rukom. Srpsko r se izgovara svuda, pa ti je američki izgovor u tome blizak. I srpski već ima dugi i kratki samoglasnik, što je dobar početak za ship i sheep.

Samoglasnici

Kratko i dugo, ali i različito. Ship i sheep se ne razlikuju samo dužinom: sheep ima dugo, napeto i, a ship kratko i opušteno, skoro prema e. Isto važi za full i fool.

Glas između a i e. Bad, cat, man, bag imaju glas [æ], koji srpski nema: usta otvorena kao za a, jezik kao za e. Ako ga izgovoriš kao e, bad postaje bed, a man postaje men.

Glas „uh“. Cut, bus, love, money imaju kratko, neodređeno [ʌ], bliže a nego u. Bus nije „bus“ sa srpskim u.

Nenaglašeni samoglasnici slabe. To je najveća razlika u odnosu na srpski. Na srpskom svaki samoglasnik zvuči punim glasom. Na engleskom nenaglašeni slogovi slabe u neodređeni glas [ə]: banana je [bəˈnɑːnə], about je [əˈbaʊt], doctor je [ˈdɒktə]. Ko sve samoglasnike izgovara punim glasom, zvuči kao da čita slovo po slovo.

Suglasnici

Th. Dva glasa, jedan bezvučan (think, three, thank), jedan zvučan (this, that, mother). Vrh jezika između zuba, pa pusti vazduh. Srpska zamena je t/d ili f/v: tri umesto three, dis umesto this. Razume se, ali se čuje odmah.

W nije v. West i vest, wine i vine su različite reči. W se izgovara usnama zaobljenim kao za u, bez dodira zuba i usne. Srpsko v u wine daje vine.

H je meko. Srpsko h je grleno i hrapavo. Englesko h je samo izdah, bez trenja: house, hot, hello.

R se ne kotrlja. Srpsko r vibrira. Englesko r se izgovara bez vibriranja, sa vrhom jezika podignutim i povučenim unazad. U britanskom posle samoglasnika potpuno nestaje: car [kɑː].

P, t, k sa dahom. Na početku naglašenog sloga engleski p, t, k izgovara sa malim izdahom: pin, ten, cat. Bez daha, na uhu izvornog govornika pin zvuči skoro kao bin.

Ng. Sing, long, thing se završavaju glasom [ŋ], bez g na kraju. Srpsko sing zvuči kao „sing-g“. Srpski taj glas ima, u banka i Anka; samo ne treba dodavati g posle njega.

Naglasak i ritam

Srpski naglasak nikad ne pada na poslednji slog višesložne reči. Engleski to ne zna: hotel je ho-TEL, idea i-DE-a, afternoon after-NOON. Naglasak se u engleskom i seli sa oblikom reči: PHOtograph, phoTOgraphy, photoGRAPHic. Pogrešan naglasak smeta razumevanju više od pogrešnog samoglasnika: izvorni govornik prepoznaje reč pre svega po naglašenom slogu.

U rečenici engleski naglašava reči koje nose smisao, a male reči (to, for, can, and, of) izgovara kratko i slabo: I can swim je [aɪ kən ˈswɪm], ne „aj ken svim“. Ko svaku reč izgovara punim glasom, zvuči kao robot, čak i kad su svi glasovi tačni.

Šta prvo da popraviš

Ne moraš sve odjednom. Po uticaju na razumevanje, redom:

1. Naglasak u reči. Pogrešan naglasak je glavni razlog što izvorni govornik ne prepozna reč koju zna.
2. Kratko i dugo i. Ship/sheep, live/leave, sit/seat: tu se menja značenje, ponekad nezgodno.
3. W i v. West/vest, wine/vine, worse/verse.
4. Slabi slogovi. Kad nenaglašeni samoglasnici oslabe, ritam postaje engleski i razumeju te lakše.
5. Th, h, r. Ovo najviše daje akcenat, a najmanje smeta razumevanju. Popravljaj kad je sve ostalo na mestu.

Svaku novu reč uči sa zvukom, ne samo napisanu. Srpski instinkt „čitaj kako piše“ na engleskom radi protiv tebe, a jednom naučen pogrešan izgovor se teško ispravlja.