to-infinitiv posle take + vreme, prideva i imenica

Tamo gde srpski kaže da + prezent (treba mi sat vremena da stignem, drago mi je da pomognem, nema razloga da brineš), engleski ima to + osnovni oblik glagola, odnosno to-infinitiv: It takes an hour to get there, I'm happy to help, a decision to make. Glavna razlika: srpski glagol posle da nosi lice (stignem, stigneš, stigne) i ponekad vreme, a engleski infinitiv se nikad ne menja. Isti to-infinitiv stoji za svako lice i u svakom vremenu. U ovoj lekciji to-infinitiv dopunjava četiri vrste izraza.

1. Koliko nešto traje: take + vreme + to

Srpski kaže treba mi ili potrebno je i stavlja osobu u dativ. Engleski počinje praznim it (isto it kao u It's raining), zatim take + vreme, pa radnju kao to-infinitiv. Osoba stoji odmah posle take, kao objekat: me, him, my sister.

Redom: koliko treba bilo kome, uopšte; koliko treba jednoj određenoj osobi; koliko je trebalo u prošlosti; stvar kojoj je trebalo vreme postaje subjekat (srpski bi rekao trebalo joj je tri godine da napiše tezu).

• take menja vreme kao svaki glagol: it takes (sada, navika), it took (prošlost), it will take (budućnost), it has taken (do sada).
• Srpski dativ se ne prevodi predlogom. Osoba ide direktno posle take: It takes me …, It took my sister …, a nikad It takes to me.
• Pitanje počinje sa How long: How long does it take to get to the airport?, How long did it take you to pack?

Srpsko da ovde nije that. Ne pravi rečenicu It took two hours that we fix it. Lice i vreme ostaju na take, a infinitiv je uvek isti: It took two hours to fix it, ne to fixed it. Ne mešaj ni take sa last: last kaže koliko traje neki događaj (srpsko trajati), a take kaže koliko vremena treba da se nešto URADI.

2. be + pridev + to

Posle be + određenih prideva, to-infinitiv kaže šta je neko spreman, sposoban ili verovatno da uradi, ili zbog čega se oseća nekako. Dve razlike od srpskog. Prvo, srpsko verovatno je prilog, a engleski ovde koristi pridev likely / unlikely posle be, sa osobom ili stvari kao subjektom: She's unlikely to arrive before nine (Malo je verovatno da će stići pre devet). Drugo, drago mi je i žao mi je su kod nas dativne konstrukcije, a u engleskom je osoba subjekat: I'm glad …, I'm sorry …, pa tek onda to-infinitiv.

Grupe su: spremnost (volja), verovatnoća i sposobnost, osećanje. Kod nas ne stoji odmah uz glagol (odlučila je da ne propusti let). U engleskom not stoji ispred to: She was determined not to miss the flight. Pazi gde je negacija: I'm not happy to wait (ne čekam rado) nije isto što i I'm happy not to wait (drago mi je što ne moram da čekam).

Posle to nikad ne ide don't: ne to don't miss. Standardni red je not to + glagol. U razgovoru se čuje i to not miss, ali je not to miss sigurniji izbor u pisanju, a to miss not je uvek pogrešno.

3. imenica + to

To-infinitiv posle imenice kaže čemu ta imenica služi. Srpski ovde ima da ili koji treba: nema razloga da brineš je no reason to worry, odluka koju treba doneti je a decision to make. Isto važi za the best way to learn, a week to decide, a lot of work to do. Nije potrebno ni that, ni which, ni lice.

4. the plan / the aim / the best way + is + to

Srpski kaže Plan je da krenemo u šest. Kada je subjekat reč kao the plan, the aim, the idea ili the best way, engleski posle is stavlja samo to-infinitiv, bez that we: The plan is to leave at six. The best way is to break it into small steps.