Predikativni pridevi

Da kažete kakvo je nešto ili kakav je neko, redosled je isti kao u srpskom Supa je hladna: subjekat, glagol be, pa pridev. It is hot. The soup is cold. They are tired. Pridev koji ovako stoji iza be zove se predikativni pridev – deo imenskog predikata, ono što o subjektu tvrdite.

Jedan oblik za sve

Ovo je glavna razlika u odnosu na srpski. Kod nas se pridev slaže sa subjektom u rodu i broju – umoran, umorna, umorno, umorni – a u engleskom pridev nikad ne menja oblik. Isti je za muško i žensko, za jedno i za više, za I i za they: uvek onakav kakav je u rečniku. Menja se samo be, i to prema subjektu, kako već znate.

Dve navike iz srpskog koje engleski ne dozvoljava. Prvo, pridevu se ne dodaje nastavak ni za množinu ni za rod: the rooms are dirty, ne dirties. Drugo, subjekat se uvek izgovara – u srpskom kažete Umorna je ili Gladni smo bez zamenice, a u engleskom to mora biti She is tired, We are hungry. I redosled je uvek isti: subjekat, be, pridev. Pridev ne ide na početak kao u Umorna sam, a be se nikad ne izostavlja.

Koliko: *very* i društvo

Da kažete koliko pridev važi, ispred njega stavite pojačivač – kao srpsko veoma, jako, baš, prilično, malo. Najčešći je very. Redosled je uvek be + pojačivač + pridev: She is very tired. Skala u tabeli ide od jačeg ka slabijem: very, really (govorno, „stvarno“) i so (sa osećanjem, „tako, toliko“) su jaki, extremely („izuzetno“) još jači; totally znači „potpuno“; quite i fairly su srednji („prilično“); a bit i a little su slabi („malo“).

very ide samo ispred prideva, nikad ispred glagola. U srpskom je sasvim obično reći jako volim ili mnogo volim, ali I very like it nije engleski – I am very tired jeste. Ako je u rečenici very, iza njega mora doći pridev.

Pridevi koji vuku predlog za sobom

Neki pridevi imaju svoj stalni predlog, pa tek onda imenicu, i taj predlog je deo prideva – uče se u paru. Tu srpski ne pomaže, nego odmaže: kod nas je pun vode bez ikakvog predloga, a u engleskom full of water; dobar u tenisu, a u engleskom good at tennis; ljut na brata – angry with her brother (with za osobu na koju ste ljuti); zainteresovan za istoriju – interested in history; zabrinut zbog – anxious about. Ne prevodite srpski predlog: uzmite engleski par onakav kakav jeste. Predlog se ne menja – uvek full of, nikad full with.

Osećanja iza kojih ide *to* + glagol

Nekoliko prideva za osećanja može da dobije to i osnovni oblik glagola, da kaže na šta se osećanje odnosi: I'm glad to see you. We are happy to help. I'm sorry to hear that. Srpski ovde ide sasvim drugim putem – drago mi je što te vidim: bezlično, sa što ili da i ličnim glagolskim oblikom. U engleskom je onaj ko oseća subjekat (I am glad, a ne „meni je drago“), a iza to glagol ostaje u osnovnom obliku – bez -s, bez -ing, bez -ed. Pridevi koji to najčešće rade: glad, happy, pleased, delighted, sorry, afraid, grateful i ready.

Kad sve to složite, možete opisati gotovo bilo šta: vreme (it's cloudy and freezing), stvar (this knife is extremely sharp) ili kako se neko oseća (she is really pleased to be here). Recept je uvek isti: subjekat, be, po želji pojačivač, pridev u jednom jedinom obliku, i ono što pridev vuče za sobom.