Osnovni brojevi

Engleski broji skoro isto kao srpski: dvanaest reči se uče napamet, a od njih se gradi sve ostalo — jedan nastavak za 13–19 (kao naše -naest) i drugi za desetice (kao naše -deset). Razlike su u detaljima, i baš tu se greši: gde ide crtica, gde se ubacuje and, i to što se hundred i thousand nikad ne menjaju.

Dvanaest reči koje se uče napamet

U srpskom su 11 i 12 pravilni (jedan-aest, dva-naest); u engleskom nisu. Eleven i twelve ne liče na one i two — to su posebne reči i uče se zajedno sa prvih deset.

13–19: nastavak -teen

Od 13 naviše broj je mala reč plus -teen — kao naše -naest. Tri broja menjaju pravopis male reči: thirteen (ne threeteen), fifteen (ne fiveteen) i eighteen (samo jedno t). Treća kolona tabele kaže od koje reči je broj građen; spelt znači „piše se“, with one t — „sa jednim t“.

20–90: nastavak -ty

Desetice dobijaju -ty — kao naše -deset. Pravopis male reči se menja kod twenty, thirty, forty i fifty, a eighty zadržava samo jedno t. Forty gubi u iz four — tu greše i izvorni govornici.

U srpskom se trinaest i trideset jasno razlikuju po glasovima. U engleskom se thirteen i thirty razlikuju pre svega po naglasku: -teen brojevi nose naglasak na kraju (thirTEEN, fifTEEN), -ty brojevi na početku (THIRty, FIFty). Srpski nikad ne naglašava poslednji slog, pa thirteen u srpskim ustima lako zazvuči kao thirty. Naglasite -teen namerno, i kad čujete cenu a niste sigurni, pitajte: „Fifty or fifteen?“

21–99: desetica plus jedinica, sa crticom

Redosled je isti kao u srpskom — prvo desetica, pa jedinica, ništa se ne dodaje i ništa ne ispada: twenty-one je „dvadeset jedan“, twenty-five je „dvadeset pet“. Jedina razlika je crtica: u srpskom su to dve reči, u engleskom se pišu spojeno crticom.

• 21 — twenty-one
• 25 — twenty-five
• 32 — thirty-two
• 48 — forty-eight
• 99 — ninety-nine

Crtica nije po izboru. Twenty one izgleda kao dva odvojena broja; twenty-one je jedan broj. I još nešto: engleski brojevi nemaju rod — twenty-one je i „dvadeset jedan“ i „dvadeset jedna“, two je i „dva“ i „dve“.

Stotine i hiljade

Ovde se engleski razilazi sa srpskim na tri mesta. Prvo, hundred i thousand uvek traže broj ispred sebe: 100 je one hundred ili a hundred, nikad samo hundred — srpsko sto stoji samo, englesko hundred ne. Drugo, stotine se ne slepljuju kao dvesta, trista: uvek su dve reči, two hundred, three hundred. Treće, manji broj se za stotinu vezuje rečju and: 105 je one hundred and five, ne one hundred five (srpsko sto pet nema veznik).

• 105 — one hundred and five
• 120 — one hundred and twenty
• 250 — two hundred and fifty
• 342 — three hundred and forty-two

Hundred i thousand nikad ne dobijaju -s posle broja. U srpskom se hiljada menja kao imenica (jedna hiljada, dve hiljade, pet hiljada); u engleskom je two thousand, five thousand — uvek isti oblik. Three hundreds i four thousands su greške koje srpski govornici prave po analogiji sa hiljade.

Broj ispred imenice

Tu je engleski jednostavniji od srpskog, i baš zato se greši. U srpskom imenica posle broja menja oblik zavisno od broja (dva čoveka, pet ljudi, dvadeset jedan čovek). U engleskom je pravilo jedno: one uzima jedninu, a svaki drugi broj uzima množinu iz prošle lekcije — uključujući twenty-one, thirty-one i a hundred and one.

• one book — two books
• one child — nine children
• one box — twelve boxes
• a hundred students, four thousand people

Broj se nikad ne menja, imenica se menja. Six apple je greška — six apples. I twenty-one book je greška, iako je na srpskom „dvadeset jedna knjiga“: twenty-one books.