Vremenske rečenice u sadašnjem vremenu sa when / before / after

Ovo već radite na srpskom svaki dan: Kad dođem kući, skuvam čaj. Operi ruke pre nego što jedeš. Pošto se film završi, idemo kući. Deo rečenice koji počinje sa kad, pre nego što ili nakon što / pošto je vremenska rečenica: ima svoj subjekat i svoj glagol, a jedini posao joj je da kaže KADA se dešava glavna radnja. Engleski radi potpuno isto, s tri reči: when, before, after. Sama konstrukcija vam je poznata, pa ćemo se zadržati na mestima gde se dva jezika razilaze.

Tri reči

Glagol u vremenskoj rečenici je present simple

Kao i u srpskom, glagol posle when, before i after stoji u sadašnjem vremenu kad god je reč o navici, kućnom pravilu ili uputstvu. To je običan present simple koji već znate, sa svojim -s za he, she, it: when I get home, when she gets home, before the kettle boils, after the children finish. Glavna rečenica je takođe present simple (I make tea) ili imperativ (Make tea, Don't use your phone). Dve razlike prema srpskom: subjekat se ne izostavlja — kad dođem je when I get, nikad when get; i nema glagolskog vida — i kad dođem i kad dolazim su isto when I come, bez posezanja za -ing oblikom.

• When she wakes up, she opens the curtains. — navika, oba glagola present simple
• Take off your shoes when you come in. — kućno pravilo, imperativ + present simple
• We lock the door after we leave. — rutina, oba glagola present simple

Vremenska rečenica može stajati prva ili poslednja

Oba redosleda znače potpuno isto, i pravilo o zarezu je isto kao u srpskom: kad vremenska rečenica stoji prva, od glavne je odvaja zarez; kad stoji poslednja, zareza nema.

Glavna zamka za govornike srpskog: pre nego što i nakon što su više reči, a engleski ima po JEDNU. Posle before i after odmah ide subjekat: before you eat, after the film ends — nikad before than you eat, before that you eat ni after that the film ends. Ako vam se otme than ili that iza before / after, obrišite ga. I unutar rečenice ništa se ne pomera: subjekat, pa glagol, pa ostalo — When I get home, ne when get I home. Vremenska rečenica ne može stajati sama: When I get home. nije rečenica dok ne dodate šta se tada dešava.

Sve tri reči već znate u drugom poslu. When samo za sebe postavlja pitanje (When do you get up?), a kao veznik na njega odgovara (when I get up) — baš kao srpsko kad. Razlika: iza veznika when ide običan red reči izjave, bez do — when I get up, ne when do I get up. Before i after su i predlozi ispred imenice (before dinner, after school). Tu se engleski razlikuje od srpskog: gde vi menjate reč (pre večere / pre nego što večerate, posle škole / nakon što se škola završi), engleski koristi istu reč za oba posla — razlika je samo u tome da li iza nje stoji imenica ili cela rečenica s glagolom (before you eat dinner).

Kasnije ćete sretati rečenice gde je glavna radnja u budućnosti. Vremenska rečenica i tada ostaje u present simple — kao što i u srpskom kažete Kad stignem, zvaću te, a ne kad ću stići. To je posebna lekcija; za sada je svaki glagol u ovim rečenicama present simple ili imperativ.