Negacija glagola *be*

Već znaš da kažeš šta neko jeste: I am a doctor. She is a teacher. U srpskom se negacija glagola biti izražava jednom, spojenom rečju (nisam, nisi, nije…). U engleskom je drugačije: not se dodaje kao posebna reč, odmah posle am, are ili is, a sve ostalo u rečenici ostaje isto.

• I am a doctor. → I am not a doctor.
• She is a teacher. → She is not a teacher.
• They are students. → They are not students.

To je celo pravilo. Ništa se ne pomera i ništa drugo se ne menja: subjekat ostaje na početku, oblik glagola be ostaje isti, a not stoji između njih i ostatka rečenice.

Dva kraća oblika

U govoru se ovo skoro uvek skraćuje. Postoje dva načina, i za većinu rečenica oba su tačna i znače potpuno isto. Ili spojiš subjekat sa be (kontrakcija koju si naučio/naučila u prošloj lekciji, a not ostaje posle nje kao posebna reč), ili spojiš be sa not.

Dakle, svaki od ovih parova predstavlja dva načina da se kaže ista stvar. Niko neće čuti razliku u značenju:

• You're not late. = You aren't late.
• He's not a driver. = He isn't a driver.
• We're not busy. = We aren't busy.

Prvo lice jednine ima samo jedan kraći oblik. I'm not je uobičajen način da se to kaže. U engleskom ne postoji reč amn't — nikad ne spajaj am sa not.

Kad nekoga ispravljaš

Negacijom ispravljaš netačnu informaciju o sebi ili nekom drugom. Izvorni govornici engleskog obično prvo kažu negaciju, a zatim tačnu verziju, povezane sa but: I'm not a waiter, but I am a cook. Drugi deo često zadržava pun, nekontrahovani oblik, jer je baš taj deo onaj koji želiš da sagovornik jasno čuje.

be sam gradi svoju negaciju — ne treba mu pomoćna reč. Drugi glagoli (work, live, like) to ne mogu: njima će trebati pomoćni glagol koji još nisi naučio/naučila. Za razliku od srpskog, gde se svaki glagol negira jednostavno dodavanjem ne ispred njega (ne radim, ne živim, ne volim), u engleskom ovo — not odmah posle glagola, bez pomoćne reči — važi samo za be. Zasad, not stavljaj samo posle am, are ili is.