Zašto gramatiku treba objasniti na tvom jeziku

Pravilo je isto. Učenik nije.

Uzmi jedno englesko pravilo: brojiva imenica u jednini ne stoji sama; ispred nje ide a kad je pominješ prvi put, a the kad obe strane znaju o kojoj je reč. I am a student. The museum is on the square.

Špancu ili Italijanu to jedva da je pravilo. Njihovi jezici imaju članove, na istim mestima, sa gotovo istom logikom; njima treba jedan red objašnjenja, pa upozorenje gde engleski odstupa od onoga što će im instinkt podmetnuti. Nemcu je ideja poznata, ali su pravila drugačija: on kaže Ich bin Student, bez ičega, pa će i na engleskom reći I am student, isto kao ti, samo iz drugog razloga. A tebi pravilo nema za šta da se zakači. Srpski nema članove. „Kupio sam knjigu“ važi i za neku knjigu i za onu knjigu o kojoj smo pričali, i ništa u rečenici ne mora to da odluči. Objašnjenje mora da krene od toga šta je član uopšte, zašto engleski traži odluku koju srpski prepušta slušaocu i zašto a book i the book nisu isto.

Tri učenika, jedno pravilo, tri različite lekcije. Kurs koji napiše jedno objašnjenje i prevede ga na tri jezika napisao ga je za jednog od trojice, a drugoj dvojici podmetnuo tekst koji ili objašnjava očigledno ili počinje od druge strane.

Interferencija zavisi od para jezika

Greške koje učenik pravi nisu slučajne. To njegov maternji jezik izbija napolje. Ti ćeš ispuštati the i a, jer ti ništa u srpskom ne kaže da tu nešto treba, i razumeće te, i grešićeš, godinama. Reći ćeš I have 30 years, jer imaš trideset godina. Reći ćeš I live here since 2019, jer srpski perfekat pokriva i ono što je bilo i ono što još traje, a engleski to deli na dva vremena. Stavićeš yesterday na početak i glagol odmah iza njega, jer srpski red reči trpi skoro sve, a engleski ne. I imaćeš svoje lažne prijatelje: eventually nije „eventualno“, actual nije „aktuelan“, sympathetic nije „simpatičan“. Rus će praviti većinu istih grešaka, i još neke svoje. Nemac će pomešati since i for iz drugog razloga i gurati glagol na kraj rečenice, gde mu je mesto u nemačkom.

Nijedna od ovih grešaka ne može da se predvidi samo iz jezika koji se uči. One nastaju iz para. Objašnjenje koje ne zna odakle čitalac dolazi ne može da ga upozori na onu jednu grešku koju samo što nije napravio, i ne može da preskoči dvadeset koje nikad ne bi napravio.

Prevedeno nije prilagođeno

Većina kurseva se piše jednom, na engleskom, pa se prevodi. Prevod čuva rečenice, a gubi čitaoca. Srpska verzija kursa napisanog za sve i dalje ti objašnjava član kao da imaš neki svoj s kojim možeš da ga uporediš, i dalje ne pominje I have 30 years, jer original nije imao razloga da ga pomene, i dalje ne zna da tebi Present Perfect nije još jedno vreme, nego podela koju tvoj jezik uopšte ne pravi.

Prilagođen kurs se piše od nule za svaki maternji jezik: isto pravilo, iste činjenice, a drugačije objašnjenje, s poređenjima koja tom čitaocu koriste i upozorenjima koja tom čitaocu trebaju. Posla je više, otprilike po jedan kurs za svaki maternji jezik umesto jednog prevedenog, ali je to jedini način da objašnjenje zaista bude o čitaocu.

Kako to izgleda u kursu

Svako pravilo je objašnjeno na srpskom i napisano za govornike srpskog, a ne preneseno iz opšteg teksta. Ti i Nemac dobijate različita objašnjenja istog pravila. Primeri se oslanjaju na ono što već imaš: gde se engleski ponaša kao srpski, to piše, i gde se ne ponaša, i to piše. Španac dobije jedan red i upozorenje; ti dobiješ pojam sazidan od temelja, pre nego što se pojavi prvo a.

Isto važi na svakom nivou, ne samo na početku. Gramatika poslednje lekcije prilagođena je koliko i gramatika prve, jer interferencija ne prestaje kad učenik postane bolji. Postaje finija.

A kad provera označi pogrešan oblik u rečenici koju si otkucao, pravilo koje ti pokaže baš je to prilagođeno objašnjenje, na srpskom, u trenutku kad ti treba. Ne presuda, i ne strana iz gramatičkog priručnika napisanog za sve. Ono jedno što si pogrešio, objašnjeno tebi.