Šta A1, A2 i B1 zaista znače

Odakle slova

Iza slova na svakom kursu, sertifikatu i oglasu za posao stoji jedna skala: Zajednički evropski referentni okvir za jezike, CEFR. Objavio ga je Savet Evrope 2001. godine, a glavna ideja mu je da nivo opisuje šta umeš da uradiš na jeziku, a ne šta si prešao. Ima šest stepenika: A1 i A2 za osnovnog korisnika, B1 i B2 za samostalnog, C1 i C2 za naprednog.

Definicije su namerno sastavljene od zadataka. Zato su korisne, i zato ih je lako naduvati: kurs može bilo šta da nazove A2, a niko ne proverava.

Šta je koji nivo u praksi

A1. Umeš da se predstaviš, da postaviš jednostavna pitanja o tome gde neko živi i čime se bavi i da na takva odgovoriš, i razumeš spor, razgovetan govor upućen tebi. U prodavnici ili kafiću snalaziš se kratkim naučenim frazama. Are you Ana? I am from Novi Sad. I work in a shop. Rečenice su jednostavne, u sadašnjem vremenu, i svaka traži napor.

A2. Snalaziš se u svakodnevnim situacijama: da pitaš za pravac, kupiš nešto, zakažeš kod lekara, dogovoriš vikend. Umeš jednostavno da opišeš porodicu, posao i ono što je bilo ranije i da uhvatiš suštinu svakodnevnog razgovora drugih ljudi. Imaš prošlo i buduće vreme, a o članovima još moraš da razmišljaš.

B1. Izlaziš na kraj s većinom situacija na koje naiđeš na putu ili živeći u zemlji. Razumeš glavno u jasnom govoru o poznatim temama, pričaš o onome što ti se desilo i objašnjavaš zašto misliš to što misliš. Umeš da vodiš pravi razgovor, s greškama, a da sagovornik ne mora mnogo da usporava. Na tom nivou jezik postaje upotrebljiv za život, a ne samo za posetu.

B2. Razumeš glavne misli složenog teksta i pratiš razgovor izvornih govornika, i o apstraktnim ili stručnim temama iz svoje oblasti. Govoriš dovoljno tečno da razgovor s izvornim govornikom nije napor ni za jednu stranu. Greške su ređe i više ne dovode do nesporazuma.

C1 i C2. Gipko, sigurno vladanje jezikom za društvo, studije i posao; na C2 blisko izvornom govorniku. Većini učenika to ne treba, a većina kurseva dotle ni ne stiže.

Koliko koji traje

Uobičajena mera su sati vođenog učenja: sati na časovima ili u organizovanom samostalnom učenju, ne računajući vreme kad jezik prosto koristiš. Procene ispitnih tela grupišu se oko istih brojki: oko sto sati do A1, još oko sto do A2, pa koraci postaju duži, oko dvesta do B1 i još toliko do B2. Nivoi nisu ravnomerno raspoređeni: svaki sledeći traje otprilike koliko svi prethodni zajedno.

Brojke zavise i od toga koliko su jezici daleko jedan od drugog. Nemac ili Holanđanin stiže do datog nivoa u engleskom brže od tebe, jer mu je dobar deo reči i gramatike već poznat; tebi ide u prilog to što engleski slušaš ceo život, a protiv tebe idu članovi i vremena kojih u srpskom nema. To su procene, a ne obećanja, i pretpostavljaju da si sate potrošio govoreći i pišući na jeziku, a ne gledajući ga.

Gde nivo pođe naopako

Nivo je naduvan kad god se daje za to što si gradivo video, a ne za to što umeš da ga koristiš. Završiti kurs za A2 znači da si video gradivo za A2. Ne znači da umeš da obaviš zadatke za A2, a jaz između to dvoje jedini je razlog što toliko ljudi sa sertifikatom ne ume da vodi razgovor koji im taj sertifikat potvrđuje.

Provera nivoa je jedna: možeš li sam, od nule, bez ponuđenih odgovora na ekranu, da sastaviš jezik koji taj nivo opisuje, rečenice tog nivoa, u oblicima i vremenima koje traži, normalnom brzinom. Razumevanje može da bude na B1 dok je govor još na A1, a o tome da li te razumeju odlučuje govor.

Kako kurs koristi nivoe

Kurs je napravljen po CEFR-u. Svaki nivo je niz lekcija, svaka lekcija jedno pravilo s rečima koje mu trebaju, a nivo se pojavljuje na strani kursa onog dana kad su njegove lekcije objavljene, nikad pre. Šta nivo sadrži, to tamo i piše: pravila, reči i rečenice koje taj nivo uči.

Nivo možeš da pređeš samo na jedan način: da ga napišeš. Svaku rečenicu svake lekcije pišeš sam i proverava se reč po reč, a svaka reč, oblik i pravilo ima svoj nivo od 1 do 7 koji raste samo kad odgovoriš tačno onog dana kad je dospeo. Pa „ja sam na A2“ ne znači da si otvorio lekcije za A2. Znači da su reči i pravila iz A1 i A2 tvoji, provereni, svako na onom stepeniku koji lestvica pokazuje, i to možeš da pogledaš za svako ponaosob.

Tako se do slova stiže sporije nego obično, ali samo tako slovo znači ono što okvir kaže da znači.